On January 4, 1908 Sarvanov fell into an Ottoman ambush in the village of
Nošpal, which is (close to
Bitola in present-day
North Macedonia), and rather than allowing himself to fall into Ottoman hands, committed suicide.[7]
He was buried in the cemetery in the yard of the then
Bulgarian Exarchate Church "Sveta Nedelya" in Bitola.[8]
^Ето защо да знаете братя, че ние и нашият народ в македоно-одринската земя не сме нито сърби, нито гърци. Вие слушате, че българи сме и от този слух има разлика до нас. Ние сме македонски православни българи. Но българи за Македония, а не за България, каквото мислите вие, или каквото ви лажат некои личности. От писмо на войводата Димко Сарванов от село Могила до селяните от село Лисолай, Битолско, 1906 г. Писмото е по повод връщането на Лисолай към Патриаршията, след клане през юни 1906 г., извършено от гръцки андарти. For more see: Величко Георгиев, Стайко Трифонов "Гръцката и сръбската пропаганди в Македония (краят на XIX - началото на XX век). Нови документи," Македонски научен институт, 1995,
ISBN9548187132, стр. 538.
^Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 49.
^Сарванов, Сер(в)манов Димко, бугарски комитски војвода, делегат за конгрес ВМРО-а, изабрани бугарски комитски војвода за битољски реон. For more see: Vladimir Dedijer, Života Anić, Radovan Samardžić, Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka, 2008, str. 1214.